Zanimljivosti

Dalmatinski pas: Točkasti hrvatski ponos

Malo je zemalja koje se mogu pohvaliti toliko brojnom i izuzetnom kinološkom baštinom: hrvatski ovčar, posavski gonič, istarski kratkodlaki i oštrodlaki gonič, tornjak i dalmatinski pas često se nazivaju hrvatskim draguljima.
Dal­ma­tin­ski pas naj­po­zna­ti­ja je i naj­po­pu­lar­ni­ja hr­vat­ska pa­smi­na. To­čka­sti lju­bi­mac po­stao je zašti­tnim zna­kom Hr­vat­ske da­vno pri­je cr­ta­nog kla­si­ka ­Walta ­Disneyja '101 ­dalmatinac'. Ali na­kon pri­če o sla­tkim ma­lim psi­ći­ma ko­je oti­ma zla Cru­el­la ka­ko bi od ­njih na­pra­vi­la bun­du, do­la­zi do još ve­ćeg po­ra­sta za­ni­ma­nja za ovu pa­smi­nu ko­ja po­sta­je ma­sko­tom ­svih pa­sa ovo­ga svi­je­ta.

Pi­ta­te li stran­ca za Hr­vat­sku, ve­ći­na ne­u­pu­će­nih spo­me­nut će Du­bro­vnik, kra­va­tu i dal­ma­tin­skog psa. Pje­ga­vi la­jav­ci, po­tom­ci Pon­ga i Per­di­te, uči­ni­li su više za pro­mi­džbu naše ze­mlje od ­svih akci­ja tu­ri­sti­čkih za­je­dni­ca, ali su isto­do­bno našte­ti­li pa­smi­ni i stvo­ri­li do­da­tni po­sao društvi­ma za zašti­tu ži­vo­ti­nja. Sla­tki psi­ći br­zo odra­sta­ju i po­sta­ju te­ret vla­sni­ci­ma ko­ji ne­ma­ju vo­lje ba­vi­ti se nji­ma. Ta­ko su mno­gi dje­čji mi­lje­ni­ci ­završili na uli­ca­ma ili azi­li­ma za na­pušte­ne ži­vo­ti­nje.

dalmatinac7.jpg

De­ko­ra­ti­vni uzo­rak na bi­je­lom kr­znu skla­dnog i mišića­vog psa pa­smi­nu i da­lje či­ni atra­kti­vnom te iz­dva­ja od osta­lih pri­pa­dni­ka pse­će vr­ste. Le­o­par­do­ve šare ­Rudyard Ki­pling uspo­re­đu­je s re­zul­ta­tom ­igre sun­če­vih zra­ka ko­je pro­di­ru ­kroz lišće, dok to­čka­ste mr­lje na bi­je­lo­me ti­je­lu lju­bi­te­lje dal­ma­tin­skog psa pod­sje­ća­ju na kra­jo­lik dal­ma­tin­skog krša. Vje­ro­ja­tno je do­i­sta ri­ječ o obli­ku mi­mi­kri­je u škr­toj dal­ma­tin­skoj ve­ge­ta­ci­ji.

Ra­tni pas i ču­var

Pre­ma na­ro­dnim pre­da­ja­ma i pje­sma­ma, hr­vat­ske su dje­voj­ke ispra­ća­le svo­je mla­di­će i mu­že­ve u bi­tke sta­vlja­ju­ći im oko vra­ta ru­bac sve­zan na po­se­ban na­čin kao ­znak vjer­no­sti i ohra­bre­nja u tre­nu­ci­ma ra­tne opa­sno­sti.

Na la­kim i br­zim ko­nji­ma hr­vat­ski su se ra­tni­ci hra­bro su­prot­sta­vlja­li tur­skim na­pa­di­ma urešeni ne­o­bi­čnim mo­dnim do­da­tkom ko­ji je po­stao dio nji­ho­ve voj­ne odo­re i u pra­tnji ne­o­bi­čnih pa­sa ko­ji su je­dna­ko hra­bro na­va­lji­va­li na ne­pri­ja­telj­ske ko­nje i iza­zi­va­li ve­li­ku po­mu­tnju na bo­jištu.

Svi­jet pre­po­zna­je ne­o­bi­čni ­ures ko­ji po­sta­je sim­bo­lom ugla­đe­no­sti i kul­ti­vi­ra­no­sti i na­zi­va je kra­va­tom. Do­bi­la je ime pre­ma hra­brim ra­tni­ci­ma ko­ji su ču­va­li gra­ni­ce Voj­ne kra­ji­ne i su­dje­lo­va­li i u nje­ma­čkom Tri­de­se­to­go­diš­njem ra­tu (1618.-1648). Psi s pre­po­zna­tlji­vom to­čka­stom pi­gmen­ta­ci­jom ka­sni­je će bi­ti na­zva­ni dal­ma­tin­skim psi­ma i po­sta­ti am­ba­sa­do­ri­ma svo­je ze­mlje.

Po­vi­jest pa­smi­ne

Zvao se i dubrovački gonič

Ti­je­kom po­vi­je­sti na­zi­van je ra­znim ime­ni­ma i uvršta­van me­đu me­đu go­ni­če, pti­ča­re, pse za zašti­tu ili za pra­tnju. Na našim pro­sto­ri­ma naj­sta­ri­je mu je ime bi­lo du­bro­va­čki go­nič, a za­tim dal­ma­tin­ski pas pti­čar. Na pr­vim izlo­žba­ma u En­gle­skoj pri­ja­vlji­van je kao ‘pas ču­var dal­ma­tin­skih gra­ni­čnih ­trupa'. Već 1792. en­gle­ski ki­no­log Tho­mas ­Bewick obja­vlju­je nje­gov ­opis i cr­tež, uz na­po­me­nu da po­tje­če iz Dal­ma­ci­je. Slu­žbe­ni svjet­ski stan­dard (FCI 153) dal­ma­tin­ski pas do­bi­va 1955. go­di­ne.


Dal­ma­tin­ski pas ubra­ja se me­đu naj­sta­ri­je pa­smi­ne u svi­je­tu. Pre­tpo­sta­vlja se da po­tje­če od egi­pat­skog hr­to­li­kog psa, či­ji su cr­te­ži pro­na­đe­ni u fa­ra­on­skim gro­bni­ca­ma. U fran­cu­skom Lo­u­vreu na­la­zi se re­ljef s bi­je­lim to­čka­stim ­psom iz ra­zdo­blja oko 2000 go­di­na pr. Kr., a na egi­pat­sko po­ri­je­klo upu­ću­je i pa­pi­rus na ko­jem su pri­ka­za­na boj­na ko­la egi­pat­skog ra­tni­ka uz ko­ja se kre­će pas s ka­ra­kte­ri­sti­čnim to­čka­ma na ti­je­lu.

Pre­ko sre­dnjeg isto­ka, Ma­le Azi­je i Gr­čke sti­gao je na bal­kan­ski po­lu­o­tok i po­dru­čje ilir­ske Dal­ma­ci­je. Ilir­sko ple­me Del­ma­ti uzga­ja­li su ih već u naj­sta­ri­je vri­je­me.

Po­znat je re­ljef iz 2. sto­lje­ća po­sli­je Kri­sta, rad ne­po­zna­tog ilir­skog umje­tni­ka, ko­ji se na­la­zi ­iznad Kaštel Su­ćur­ca, a pri­ka­zu­je bo­ga šuma Sil­va­na i dal­ma­tin­skog psa.

Ti­je­kom sre­dnjeg vi­je­ka slu­žio je kao go­nič ili je pra­tio sre­dnjo­vje­ko­vne ple­mi­ćke za­pre­ge, a o po­sto­ja­nju ­'srednje ve­li­kih i sna­žnih ­pasa' svje­do­če i za­pi­si ni­zo­zem­skih pu­to­pi­sa­ca. Vje­ro­ja­tno na­jvrje­dni­ji pi­sa­ni po­da­ci o uzgo­ju i na­mje­ni dal­ma­tin­skih pa­sa mo­gu se na­ći u ar­hi­vu đa­ko­va­čke bi­sku­pi­je. On­dje je po­če­tkom 16. sto­lje­ća po­sto­ja­lo uzga­ja­lište sa 420 dal­ma­tin­skih pa­sa. Đa­ko­va­čki bi­skup Pe­tar Ba­kić 1719. go­di­ne u ma­nu­skri­ptu 'De vi­ta po­pu­li et de cul­tu­ra ar­men­to­rum et pe­co­rum Di­a­co­vae et ei­sus ­Districtus' (O ži­vo­tu lju­di te uzgo­ju go­ve­da i ova­ca u Đa­ko­vu i oko­li­ci) de­talj­no opi­su­je ovo­ga psa i isti­če ka­ko ga? naj­više dr­že ple­mi­ći u Dal­ma­ci­ji, za lov i oso­bnu obra­nu, no uzga­ja ga i obi­čni puk. Isti­če ka­ko se ne ra­zli­ku­je od opi­sa đa­ko­va­čkog bi­sku­pa Pe­tra iz 1374. go­di­ne i da se po­pu­la­ci­ja širi eu­rop­skim ze­mlja­ma.

Po­da­tak da se upo­tre­blja­vao kao ra­tni pas ta­ko­đer na­la­zi­mo u spi­si­ma đa­ko­va­čke bi­sku­pi­je. U ve­li­koj bit­ci pro­tiv Tu­ra­ka na Mo­ha­čkom po­lju 1526. go­di­ne bi­skup Ju­raj Pa­li­žna pre­dvo­dio je ban­de­rij od 300 ko­nja­ni­ka, a sva­ki voj­nik vo­dio je sa so­bom u bor­bu je­dnog ili dva dal­ma­tin­ska psa. Svi su izgi­nu­li, a pre­ži­vje­le pse sa­ku­pi­li su Tur­ci. Ne­ki od ­njih ­završili su u Češkoj i En­gle­skoj, pa oda­tle po­grešna pre­tpo­stav­ka češkog pi­sca Bar­toša Pi­sa­ra da je ri­ječ o tur­skoj pa­smi­ni. U 17. i 18. sto­lje­ću mle­ta­čki lje­to­pi­sci isti­ču ka­ko je na pro­sto­ru od Imot­skog do Ne­re­tve bi­lo oko 300 stra­žar­ni­ca sa 4000 voj­ni­ka i dal­ma­tin­skim psi­ma ko­ji su šti­ti­li ne­si­gur­ne gra­ni­ce mle­ta­čke Dal­ma­ci­je i Tur­skog Car­stva.

Plemićki grbovi

Lik naše naj­po­zna­ti­je i naj­rašire­ni­je pa­smi­ne našao se i na ple­mi­ćkim gr­bo­vi­ma pro­to­me­di­ka Dal­ma­ci­je dr. Me­ni­sa, fran­cu­skog maršala Ga­u­da­gna ko­ji je slu­žbo­vao u Voj­noj kra­ji­ni sre­di­nom 18. sto­lje­ća i en­gle­ske ple­mi­ćke obi­te­lji ­Heyden. Dal­ma­tin­ski pas na­ve­den je u našoj naj­sta­ri­joj si­ste­ma­ti­ci au­to­hto­nih pa­sa ­'Uputstvo o dr­ža­nju ­pasa', obja­vlje­noj 1822. u za­dar­skom ča­so­pi­su ‘Kral­ski ­Dalmatin'.

Najstariji prikaz dalmatinskog psa iz 1556. godine u Velom Lošinju

Ki­no­lo­zi­ma i po­vje­sni­ča­ri­ma umje­tno­sti oda­vno je po­zna­ta Po­slje­dnja ve­če­ra, rad ne­po­zna­to­ga fra­njev­ca iz sre­di­ne 18. sto­lje­ća u sa­mo­sta­nu Ma­le bra­će u Za­o­stro­gu, na ko­joj je u do­njem de­snom ­uglu na­sli­kan ka­ra­kte­ri­sti­čan to­čka­sti pas ka­ko le­ži po­kraj sto­la.

dalmatinac6.jpg

Me­đu­tim, naj­sta­ri­ji do­sad pro­na­đen pri­kaz dal­ma­tin­skog psa ne­da­vno je uo­čio ki­no­loški su­dac, inž. Bo­ris Špo­lja­rić u cr­kvi Go­spi od An­đe­la u Ve­lom Loš­inju ko­ja je sa­gra­đe­na pri­je 1566. g. U sre­diš­njem di­je­lu ol­tar­ne pa­le na­sli­kan je sve­ti Rok sa ­psom, li­je­vo sve­ti Gr­gur pa­pa, a de­sno sve­ti Se­ba­sti­jan. Pas le­ži uz no­ge sve­ca, bi­je­le je bo­je sa sme­đim to­čka­ma i sme­đim pre­klo­plje­nim ušima.

Lutajući s Romima proširili su se po Europi

­Zbog atra­kti­vnog izgle­da i otvo­re­ne na­ra­vi dal­ma­tin­ski pas pri­vla­čio je pa­žnju ­gdje god se po­ja­vlji­vao. Vr­lo br­zo se proš­irio Eu­ro­pom za­hva­lju­ju­ći pu­tu­ju­ćim ka­za­lišnim dru­ži­na­ma, ali i lu­ta­ju­ćim Ro­mi­ma ko­ji oso­bi­to ci­je­ne pje­ga­ve ži­vo­ti­nje.

Pu­tu­ju­ći s  du­bro­va­čkim mo­re­plov­ci­ma našli su se na ­svim kra­je­vi­ma svi­je­ta. Je­dna­ko kao i sre­dnjo­vje­ko­vni hr­vat­ski ple­mi­ći, en­gle­ski ari­sto­kra­ti dr­že ga kao oso­bno­ga ču­va­ra i pra­ti­te­lja ja­ha­ča, ko­nja i ko­či­ja. Kra­jem 18. sto­lje­ća, u En­gle­skoj je ko­či­je pra­ti­lo po če­ti­ri ili pet dal­ma­tin­skih pa­sa. Izuzetna po­ve­za­nost dal­ma­tin­skih pa­sa s ko­nji­ma, po­se­bna je odli­ka ove vr­ste. 

Zaštitnik vatrogasaca

dalmatinac4.jpg

U Sje­di­nje­nim Ame­ri­čkim Dr­ža­va­ma po­znat je kao pas Sv. Flo­ri­ja­na, zašti­tni­ka va­tro­ga­sa­ca.
Psi ko­ji su tr­ča­li la­ju­ći ­ispred va­tro­ga­snih za­pre­ga otva­ra­li su put ­kroz uli­čnu gu­žvu i omo­gu­ća­va­li br­ži pro­laz.

dalmatinac5.jpg

Na­kon što su konj­ske za­pre­ge za­mi­je­nje­ne mo­tor­nim va­tro­ga­snim vo­zi­li­ma, mno­ge va­tro­ga­sne po­stroj­be za­dr­ža­va­ju ga kao ma­sko­tu pa se če­sto mo­gao vi­dje­ti ka­ko se po­no­sno vo­zi na pre­dnjem sje­da­lu va­tro­ga­snih ci­ster­ni.

dalmatinac3.jpg

 

Iva­na Ba­kal, pred­sje­dni­ca Udru­ge dal­ma­tin­skih pa­sa Ati­la Du­bac svo­ga pr­vog psa na­ba­vi­la je još 1972. go­di­ne i od ta­da ne mo­že za­mi­sli­ti ži­vot bez ­'dalmoša'

 

 

 

 
dalmatinac2.jpg

 

Če­ti­ri šten­ca uzga­ji­va­čni­ce 'Od ­Motovuna' našla su se u do­mo­vi­ma ma­đar­skih gra­do­na­čel­ni­ka ti­je­kom or­ga­ni­za­ci­je kan­di­da­tu­re za Eu­rop­sko pr­ven­stvo u no­go­me­tu 2012.  ?

 

 


Dalmatinski psi u Hrvatskoj


O podrijetlu pasmine bilo je mnogo teorija i dvojbi. Zahvaljujući naporima hrvatskih kinologa, prije svega uzgajivača i vodstva Hrvatskog kinološkog saveza na čelu s tadašnjim predsjednikom Markom Medarom, Međunarodna kinološka federacija (FCI) 1994.godine priznala je dalmatinskoga psa kao autohtonu hrvatsku pasminu, a od 1999. Hrvatska je stekla i pravo patronata nad standardom.

Posljednja dva desetljeća dalmatinskom psu u Hrvatskoj je posvećena posebna pažnja. 1991. godine osnovan je prvi samostalni Klub prijatelja dalmatinskih pasa "Dalmatinac", a prije sedam godina dio osnivača prvoga kluba ustanovio je još jednu udrugu dalmatinskih pasa, nazvanu Atila Dubac prema prvom osnivaču i predsjedniku kluba. Povećao se broj uzgojenih pasa koji se sve češće prezentiraju na izložbama i postižu izuzetne uspjehe ne samo u Europi nego u cijelome svijetu. Sa svjetskih i europskih izložbi vraćaju se s titulama prvaka, a danas se potomci najtrofejnijih hrvatskih pasa  s lakoćom probijaju u sam vrh svjetske kinologije.

U Hr­vat­skoj po­sto­ji više uzga­ji­va­čni­ca dal­ma­tin­skih pa­sa, me­đu ko­ji­ma se po­se­bno isti­ču uspje­si­ma i kva­li­te­tom pa­sa ­'Lacrima ­Christi', obi­te­lji Ra­dić iz Si­ska, ­'Dalmino' Želj­ke Hal­per Dra­žić iz Za­gre­ba i 'Od ­Motovuna' Iva­ne Ba­kal.

Stotinu i jedan dalmatiner na jednome mjestu

dalmatinac.jpg

Prošle go­di­ne, u sklo­pu Eu­rop­ske izlo­žbe pa­sa odr­ža­ne u Za­gre­bu, Hr­vat­ska udru­ga dal­ma­tin­skih pa­sa Ati­la Du­bac ugo­sti­la je de­le­ga­te Eu­rop­ske ko­o­pe­ra­ci­je dal­ma­tin­skih klu­bo­va (­ECDC) i pri­pre­mi­la spe­ci­jal­nu izlo­žbu za dal­ma­tin­ske pse i Klup­sko pr­ven­stvo na ko­je­mu je pr­vi put u Hr­vat­skoj pri­ka­za­no više od sto­ti­nu pa­sa. ­'Bila je to odli­čna pri­li­ka za raz­mje­nu isku­sta­va po­zna­tih su­da­ca i uzga­ji­va­ča naše pa­smi­ne iz ci­je­lo­ga ­svijeta', isti­če Iva­na Ba­kal, pred­sje­dni­ca Udru­ge ko­ja je svo­ga pr­vog psa na­ba­vi­la još 1972. go­di­ne i od ta­da ne mo­že za­mi­sli­ti ­svoj ži­vot bez ­'dalmoša'. Otvo­re­na i ži­va­hna na­rav, po­se­ban ­izgled i spre­mnost na uče­nje ­odmah su je pri­vu­kli ­ovoj pa­smi­ni od ko­je se na odva­ja. ­'Posebno bih ista­knu­la je­dnu ne­o­bi­čnu ka­ra­kte­ri­sti­ku ­ovih pa­sa, a to je nji­hov ­smijeh', ot­kri­va Iva­na. ­'Neki od pa­sa se po­se­bno ra­do i če­sto smi­ju. U su­sre­tu s dru­gim ­psom, ra­zvu­ku ­usne na ne­o­bi­čan na­čin ko­ji izra­ža­va za­do­volj­stvo i po­se­bnu dra­gost.?

Veliki su prijatelji djece i vrlo zaigrani

Dal­ma­tin­ski pas da­nas se ko­ri­sti za oso­bnu pra­tnju, kao ku­ćni lju­bim­ci. Vo­le društvo uku­ća­na i uvi­jek su spre­mni za ­igru i ve­li­ki pri­ja­te­lji dje­ce. ‘Dal­ma­tin­ski pas pra­vi je ki­no­loški dra­gulj. On je to po ­svim svo­jim svoj­stvi­ma: po lje­po­ti ­općeg izgle­da, po ele­gan­ci­ji po­kre­ta, skla­dnim pro­por­ci­ja­ma ti­je­la, ple­me­ni­tu dr­ža­nju i po­naš­anju, gra­ci­o­znu ho­du, br­zi­ni kre­ta­nja, ži­va­hnu tem­pe­ra­men­tu, čvr­stu i do­bro­ću­dnu ka­ra­kte­ru, in­te­li­gen­tnom izra­zu oči­ju, br­zom uče­nju i pri­la­go­đa­va­nju okol­no­sti­ma, oda­no­sti go­spo­da­ru...', isti­če u je­dnom od svo­jih ra­do­va Jo­vi­ca Ba­lać, uva­že­ni ki­no­log.


Katalog uzgajivačnica

katalog-uzgajivacnicaDa bi upisali uzgajivačnicu u katalog jedini uvjet je da morate biti registrirani. Registracija je besplatna.
Ovdje možete upisati uzgajivačnicu sa svim podacima i slikama.

Oglasnik

ikona-za-oglasnikNudimo Vam uslugu besplatnog upisa u oglasnik uz obaveznu registraciju koja je besplatna.
OVDJE možete upisati oglas za prodaju, potražnju, poklanjanje psa ili usluga vezanih za pse te opreme za pse.

Get Adobe Flash player

Riječ stručnjaka

ikona-za-rjec-strucnjakaStručnjaci iz svih dijelova kinologije pišu o njezi pasa, o bolestima, o odgoju pasa, o handlanju ...
OVDJE možete pročitati navedene tekstove.

VauVau ekipa

ikona-za-vauvau-ekipuVauVau ekipa je aplikacija slična Facebooku. Možete objavljivati slike, video i dr.
Jedini uvjet je da morate biti registrirani a registracija je besplatna. OVDJE možete vidjeti kako to izgleda.

Mini Reklame - Uzgajivači